Мислила сам да су Норвежани најбољи мушкарци на свету, али то није истина! Пре него што сам упознала човека који ми је постао муж, радила сам у фабрици у Бангкоку, а он је живео у Патаји. Упознали смо се преко Интернета и на крају постали пар.
После неког времена одлучили смо да се венчамо. Долазим из сиромашне породице, тако да је могућност да имам мужа странца који би могао да брине о мојој породици био део мог разлога да се удам за њега.
Преселили смо се у Норвешку, а ја сам кренула у школу да учим норвешки. Било је то тешко време. Нисам имала возачку дозволу, па је муж морао да ме вози у школу, да ме чека и вози назад. Трајало је по сат времена у оба правца. После неког времена преселили смо се ближе, али он је и даље инсистирао да ме вози у школу. Није желео да шетам сама.
Откад сам дошла у Норвешку једва да сам имала новца. Једном ми је муж дао новац за ручак, али пошто сам имала тако мало новца, нисам га потрошила. Моји пријатељи у школи желе да ми помогну да се запослим, али муж каже да не могу. Он не мисли да је посао чистачице прикладан за мене.
Уместо тога, имао је други посао за мене– изградњу гараже. Он је био шеф, а ја сам све сама радила. Није могао много да уради јер је био болестан. Није ми дао ништа од новца који је зарадио од изградње гараже.
Једног дана је рекао да му је досадно када је сам код куће, па је одлучио да треба да набавимо пса. Нисам желела пса јер сам била уморна после школе и морала сам да радим домаће задатке. Рекао је да ће га он шетати сваког дана, али на крају сам ја морала да бринем и о псу и о свом старом мужу.
Не знам шта ће будућност донети. Мој план је да идем у другу школу, али муж не жели да то радим. Планира да се одсели даље да би ми отежао. Желим да се одупрем, али не знам како. Није тако лако живети у туђини са старцем као мужем као што сам мислила да ће бити.
Aranya
Sunniva Høiby-Øiset
Jelena Ličina
Marina Matić
serbokroatiska (kyrilliska)
Nivå 5
