Јулија, њен муж и њихова мала кћерка живели су у малом, мирном селу у Украјини. Јулија је волела да је сваког јутра буди цвркут птица. Никада није мислила да ће живети далеко од куће, или да је ујутро неће пробудити цвркут птица.
Њен муж се увек жалио да немају довољно новца и почео је много да пије. Одлучили су да окушају срећу у Португалу. Можда би тамо могли да зараде више новца да саграде кућу и направе бољу будућност за њихову породицу.
Јулија се добро прилагодила свом новом дому, и почела је да ради као чистачица. Њени клијенти су заиста ценили њен напоран рад и учтив став. Муж јој се, с друге стране, све више осећао изостављеним. Због проблема са пићем, послодавци му нису веровали и нису хтели да га запошљавају.
Једног дана он је почео да виче на Јулију. Онда је кренуо да је гура. Вика и батине су се погоршавали, нарочито када је био пијан. Јулија се плашила за себе и своју ћерку, али није имала појма шта би могла да уради.
Када је Јулија коначно била приморана да оде у хитну помоћ у болницу са сломљеном руком, рекли су јој да је насиље у породици велики проблем у Португалу. Рекли су и да је то кривично дело и да то треба да пријави полицији.
Јулија је била исцрпљена и није желела да њена ћеркица одраста у дому где је свакодневно била сведок насиља. Јулија је схватила да су знаци злостављања постојали све то време, чак и ако су имали много различитих облика.
Јулија је отишла у склониште за жене, где се осећала сигурнијом него што је то била дуго времена. Није се тако осећала још откад ју је ујутру будио цвркут птица.
LIDA Portugal
Vilius Aistis Vilimas
Jelena Ličina
Marina Matić
serbokroatiska (kyrilliska)
Nivå 5
