“Имаш ли некога од породице?”
“Har du någon familj?”
“Да, муж и ја имамо две кћерке и сина.”
“Ja, min man och jag har två döttrar och en son.”
“И ја имам две кћерке, али сам разведена.”
“Jag har också två döttrar men jag är skild.”
“Колико ти кћерке имају година?”
“Hur gamla är dina döttrar?”
“Мина има четири године. Иде у вртић. Миријам има десет, она иде у школу.”
“Mina är fyra år. Hon går i förskolan. Miriam är tio, så hon går i skolan.”
“Сва моја деца иду у школу. Син ће ми дипломирати следеће године.”
“Alla mina barn går i skolan. Min son tar studentexamen nästa år.”
“То је сјајно! Тако брзо одрастају. Шта планира да ради после?”
“Vad roligt! De växer upp så fort. Vad vill han göra när han är klar med skolan.”
“Он жели да се запосли, али ја му говорим да би уместо тога требало да упише факултет.”
“Han vill ha ett jobb men jag säger att han skall börja läsa på universitetet istället.”
“Добра идеја. И ја се надам да ће моја деца једног дана ићи на факултет.”
“Det är en bra idé. Jag hoppas också att mina barn i framtiden vill studera på universitetet.”