Julija, njen muž i njihova mala kćerka živeli su u malom, mirnom selu u Ukrajini. Julija je volela da je svakog jutra budi cvrkut ptica. Nikada nije mislila da će živeti daleko od kuće, ili da je ujutro neće probuditi cvrkut ptica.
Njen muž se uvek žalio da nemaju dovoljno novca i počeo je mnogo da pije. Odlučili su da okušaju sreću u Portugalu. Možda bi tamo mogli da zarade više novca da sagrade kuću i naprave bolju budućnost za njihovu porodicu.
Julija se dobro prilagodila svom novom domu, i počela je da radi kao čistačica. Njeni klijenti su zaista cenili njen naporan rad i učtiv stav. Muž joj se, s druge strane, sve više osećao izostavljenim. Zbog problema sa pićem, poslodavci mu nisu verovali i nisu hteli da ga zapošljavaju.
Jednog dana on je počeo da viče na Juliju. Onda je krenuo da je gura. Vika i batine su se pogoršavali, naročito kada je bio pijan. Julija se plašila za sebe i svoju ćerku, ali nije imala pojma šta bi mogla da uradi.
Kada je Julija konačno bila primorana da ode u hitnu pomoć u bolnicu sa slomljenom rukom, rekli su joj da je nasilje u porodici veliki problem u Portugalu. Rekli su i da je to krivično delo i da to treba da prijavi policiji.
Julija je bila iscrpljena i nije želela da njena ćerkica odrasta u domu gde je svakodnevno bila svedok nasilja. Julija je švatila da su znaci zlostavljanja postojali sve to vreme, čak i ako su imali mnogo različitih oblika.
Julija je otišla u sklonište za žene, gde se osećala sigurnijom nego što je to bila dugo vremena. Nije se tako osećala još otkad ju je ujutru budio cvrkut ptica.
LIDA Portugal
Vilius Aistis Vilimas
Jelena Ličina
Marina Matić
serbokroatiska
Nivå 5
